Jelena Milenković

Kad si srećan, lupi tada.

Ne znam mnogo ljudi koji su zaista srećni, a znam previše koji govore da to jesu, pa sam malo posmatrala.

Srećnima sebe smatraju uglavnom oni koji su se uklopili u neki od tradicionalno kodiranih šablona, vekovima ponavljanih i hranjenih da su se vremenom implementirali u genetski kod.


Srećan si ako nisi sam.
Ako imaš porodicu.
Decu.
Paretnera.
Ako završiš faks i nađeš solidan posao.

 
Ako ne uradiš ni jedno ni drugo, al nađeš ko će da te izdržava, bar toliko da ne lipšeš od gladi.

Srećan si ako te niko ne tuče, zlostavlja, zabranjuje, kontroliše (mada, ima ljudi koji podsvesno i u nabrojanom uživaju).


 
 
 
 
 
 
 
 
Srećan si ako si zdrav i ako su zdravi svi oko tebe.
Ne sporim, ima ljudi čiji je karakterno-socijalni sklop takav da su zaista srećni u šablonu. Čak, šablon ne vide kao šablon već kao uspeh.
Poštujem.
Al je vrlo indikativno da upravo takvi prednjače u osuđivanju nekih drugačijih sreća.
 
Ako si srećan kad si sam.
Ako ne želiš da imaš decu.
Partnera.
Ako ne završiš faks i radiš nešto što što voliš, bez obzira da li je isplativo ii ne, društveno-glavoklimljivo ili ne.
Ako ne nađeš nikog da te izdržava il bar podržava,a ne lipšeš od gladi.(jedeš da bi živeo, ne obrnuto).
 
Ako je nekome sreća da sedi na travi i gleda oblake, jede kupine i peva šlagere. Na primer.

Takve, neukalupljene sreće, ne priznaju se.
Naprotiv, nazivaju se ludilom, osobenjaštvom, sebičlukom.
Iako, priznavali ili ne, mnogo je veći sebičluk sačuvati sebe od suštinskog provetravanja vijuga, kopanja po matorim temeljima narodnih poslovica pretočenih u aksiome, te pronaći socijalni šablon u koji se uklapaš.
 
Živiš tako da uvek imaš pokriće za svaku ličnu ludost.
( Tipa :”Može mi se, ja sam se ostvario/la u poslu, roditeljstvu, prijateljstvu, humanosti (sačuvaj me, Bože, od svih koji o sebi misle kao o humanima), i sličnim segmentima koji se uklapaju u šablon sreće.)
Nije da rušim Sneška, al sreća su trenuci, ne trajno stanje. Mnogo pametniji od mene to su davno utvrdili. Osim ako nisi na F terapiji ili određenim drogama, nije normalno da uvek budeš srećan.

Normalno je da tome težiš, ako uopšte, ikada smogneš snage da sebi priznaš šta te zaista čini srećnim.


 
Hrabrost za šablon ili hrabrost za individualnost.
Ovo drugo je retko, rezervisano za retke.
Prepoznaju se po miru, ne po sreći.
Po sjaju u očima, ne po osmehu.
Po tome što ih šablonisti zovu čudacima, ili grđim imenima.
A možda se uopšte ne prepoznaju.
Osim međusobno.
Što je vrlo redak i dragocen trenutak sreće.
 
 
 
 
 

 

Podeli tekst
Podeli