Odlomci

Cepanje duše – odlomak peti – ĐINA I JAN

ZAŠTO SI SE OŽENIO?

Đina i Jan nisu umeli lepo da pričaju ali su umeli lepo da ćute. Zajednički su ćutali, kao da se drže za ruke.

-“ Zašto si se oženio?”

Đina je bila majstor da postavi obično pitanje na koje Jan nije imao običan odgovor. Na obična pitanja obično bi odgovarao nekakvom uobičajenom floskulom. Sa Đinom se nije moglo tako. Ona je pitala dok ne bi izvukla suštinu.

Odjednom mu se pričalo.

“ Ivana je sestra mog dobrog druga. Poznajem je još od vremena kad je bila devojčica. Nas četvorica družili smo se svakodnevno, i danas se družimo. Zoki, Joca, Goran, Ivanin brat, i ja. Ne sećam se tačno kad sam primetio da je odrasla, ali se sećam te sedeljke.

Nekome je bio rođendan. Pojavila se našminkana, u tesnim farmerkama. Sedela je s nama, plesala je, bila je kraljica večeri. Isprva mi se činilo da će je Zoki smuvati. Umeli su da dobacuju jedno drugom, da se smeju istim stvarima. Ponekad su šaputali, nikad duže od dva minuta.

Svaki put kad smo odlazili kod Gorana, Ivana je sedela s nama, ne sve vreme ali taman toliko da nas obori s nogu. Mislim da smo sva trojica bili pomalo zaljubljeni u nju. Jednom smo se sreli u gradu, ponudio sam da je otpratim do kuće. Pričali smo o budućnosti, o planovima i željama, o tome kako zamišljamo svoje živote. Pred njenom kapijom poželeo sam da ona bude majka mog deteta. To sam i rekao. Smejala se. Poljubila me je u obraz.

Posle nekoliko dana pojavila se na mojim vratima i rekla samo:” Važi. Hoću i ja.” Trebale su mi sekunde da shvatim o čemu priča. Poljubili smo se. I to je to.

Kratko zabavljanje, brak, dete. Dobro nam je.”


Cepanje duše – odlomak drugi - SVI OSTAVLJAJU...


-“ Voli li te ona?”

Kroz Jana su prošli grozničavi trnci.

-“ Voli me. Valjda. Tako kaže. Tako se i ponaša.”

-“Kako?”

-“Jebiga, Đina, kako! Pa tako, lepo. Sa mnom je u svemu, imamo dom, divnu ćerku, prijatelje, dogovaramo se oko svega, spavamo u istom krevetu…Ne mogu da zamislim život bez nje, eto.”

-“ Nemaš pojma da li te voli, je l da?”

-“Dobro, nemam pojma. Jesi li sad srećna?”

-“ Ti nju, jasno je, ne voliš.”

-“ Ne lupetaj! Hajde, molim te, ne lupetaj! Naravno da volim svoju ženu! Ona je kulturna, lepa, pametna. Dobra majka. Svako bi hteo ženu kao što je Ivana.”

Đina je gricnula riđi uvojak.

-“ Da li bi otišao sa njom na Antarktik? Da li bi ostavio Klingrad, ovaj kamion, svoju ulicu, drugare, i otišao na Antarktik samo s njom?”

-“ Prestani!”

-“ Da li bi?”

-“Zašto bi ona tražila da idemo na Antarktik? Ne bih, ubedio bih je da ostane sa mnom ovde.”

Put do Ćaćine Rupe odužio se te srede.

-“ Ne voliš je. Ne onako kako bi trebalo da se voli žena. Samo si je oteo od Zokija.

Ostalo je stvar organizacije.”