Odlomci

Nisam ja od onih koji nikada nisu slagali…(“Ne veruj rečima”)

 

Nisam ja od onih koji nikada nisu slagali.

Lagala sam detinjstvo da volim igre s lutkama. Jednom sam slagala život da ću, majke mi, odrasti.
Par puta ljude; jedne, da su mi važniji nego što su bili. Druge, da ću ih zaboraviti. A nisam.
Bezbroj puta slagala sam sebe, jedinu koju nikada nisam smela.

Lagala sam da je moglo i gore.
Lagala sam da je moglo i bolje.
Lagala sam da nije moglo nikako.
Lagala da ću prestati da lažem.
Nisam ja ni od onih koji nikad nisu varali.
Varala sam sreću da ću joj biti verna.
Jednom sam slagala sudbinu da verujem u nju.
Par puta ljude; jedne, sa samoćom, druge sa usamljenošću. Varala sam ih strasno i raskalašno.
Bezbroj puta varala sam sebe, jedinu koju je zaista bolelo.
Varala sam očaj sa osmesima.
Varala sam ravnodušnost sa emocijama.
Varala nesigurnost sa psovkama.
Varala da ću prestati da varam.


U principu, nisam od onih koji nikad nisu ubili.
Jednom sam ubila san da ću imati kućicu na jezeru, smeštenu u retkoj, borovoj šumi, i u njoj ogromnu biblioteku sa pisaćim stolom, debelim sveskama i tankim olovkama. Da ću u njoj svirati na Tišini i izmišljati nove svetove. Da ću, kad se umorim od mira, gledati nemirnu, talasavu vodu.
Par puta ubila sam u ljudima- Nadu, da ću im doći i ostati. Ljubav, jer je nisam imala da uzvratim. Tugu, kad sam donosila i darovala najbolje od sebe.
Bezbroj puta ubila sam sebe, jedinu kojoj dugujem život.
Kad sam prestajala u sebe da verujem.
Kad sam pravila kompromise.
Kad sam rasipala biser pred svinje a štedela cirkone za lavove.
Ubijala sam sebe da bih spašavala druge.
A onda, nakon tri smrtna greha, ne zaslužujući oprost, vaskrasavala.
Sad, da l bolja ili gora,
da l voljom anđela il igrom demona,
da l da se ostvarim il da samo ostarim,
ne znam.
I nije moje da znam.