U “naše vreme”

U "naše vreme" nije bilo ni bolje ni gore, ne dajte da vas lažu ovi koji su zaboravili "naše vreme".

Igrali smo klikere jer nismo imali igrice. Visili smo na ulici jer je bilo manje ludaka u automobilima, manje manijaka koji su smeli da se ponašaju manijakalno, manje vršnjaka koji ti zavratošu pesnicu samo zato što su jači.

Upoznavali smo se po kafićima, kao sada vi po fejsbuku, nemajući pojma ko je kakva budala, jer i uživo čovek može da se iha-haj zajebe u proceni.



Neki su imali super roditelje pa postali dobri ljudi, neke je odgajao ološ pa su postali takođe ološ. Isto kao i danas.

Ogovarali smo uživo jer nismo imali inbokse.


Izlazili smo i zevali u čaše s alkoholom u nedostatku telefona, nije da smo delili ruže i smeškali se svima koje sretnemo.

Nismo ni mi imali kinte da se bahatimo, tek toliko koliko minimalni džeparac zahteva. Igrao se fudbal po školskim dvorištima jer nije bilo ovoliko mogućnosti da se profi trenira. 



U "naše vreme" bilo je nekih drugih sranja, al ipak sranja.

Imali smo lepa detinjstva, al iz ove perspektive. Tako ćete i vi. 



Zato, zajebite mantranje "u naše vreme" i živite u svom. Po mogućstvu, zapamtite da svoju decu, tamo negde 2035. godine, ne davite o tome kako je perfektno bilo "u vaše vreme".