Cepanje duše, odlomak prvi

Zapadna Srbija, Klingrad, februar 1990. godine

Ćaćina Rupa

- Nisam za ovaj svet, psujem mu sto majki!

Ne sluša mi se, nepriča mi se. Neću da se sećam, da se svađam, niti da se sviđam.

Gotovo je. Nit‘ želim u masu, nit‘ mogu sama.

Nisam za ovu halabuku, ciku, mentalno gladovanje. Za proste rečenice i odmeravanje snaga. Neću ni sa kim da merim dubinu rana ili da glumim klovna, tuđe zabave radi.

Nisam za ovaj svet glasnogovornika, istinoljubaca, gde svako ljubi svoj ego.

Za svet preosetljivih lavova i neosetljivih miševa, nisam.Ni za poneti, iako sam sto u jedan. Nisam ni za koga a više i ni za šta.

Ponekad sam za čaj, često za mleko, najčešće za kafu. Za jednu tihu kuhinju, polusređeno potkrovlje, za kredenac na napuštenom salašu. Al‘ za ovaj svet boraca bez kopalja, empata bez srca, glumaca bez talenta; za svet naličja bez lica,nisam.

Sto mu majki!...
Zaboravila je oštro kamenje, zube strme padine. Još jednom se mislima vratila u toplu kuhinjsku belinu, omirisala cimet. Stezala ju je nepostojeća toplina ljudskih ruku ispod, iznad i oko trbuha.

Cela a ničija. U Ćaćinoj Rupi..